Oslonci, ili supportovi, su privremene strukture koje 3D štampač dodaje ispod delova modela koji vise u vazduhu, da se sloj filamenta ne uruši dok se gradi previs. Postoje dve osnovne porodice: klasični, rešetkasti oslonci (grid i snug) i tree, odnosno organski oslonci, koji rastu kao grane drveta i skidaju se rukama za par sekundi. Za većinu modela sa složenim previsima mi u radionici prelazimo na tree oslonce, jer troše manje filamenta, ne ostavljaju tragove na površini i štampaju se brže. Ispod objašnjavamo kada je oslonac uopšte potreban, koje vrste postoje, kako ih pravilno podesiti i kako da se skinu bez oštećenja modela.
Zašto je nekim delovima uopšte potreban oslonac
Svaki novi sloj filamenta mora da se osloni na sloj ispod sebe. Kada geometrija modela zahteva da deo strši u vazduh, taj sloj nema na šta da legne, pa se ili uruši ili počne da se savija dok se štampa. To se obično prepozna po visećim nitima ili grubim, provisnim slojevima.
Deo geometrije koji strši napolje bez oslonca ispod sebe zove se previs (overhang). Kao opšte pravilo, previs koji je nagnut manje od otprilike 45 stepeni u odnosu na vertikalu obično se odštampa i bez oslonca, jer svaki sloj i dalje leži dovoljno na prethodnom. Sve strmije od toga, uključujući horizontalne mostove i izbočine, po pravilu traži podršku.
Ovo je opšte pravilo, ne fiksna granica. Manji previsi i tanji slojevi mogu da prođu bez oslonca i na strmijim uglovima, dok širi i teži delovi modela često traže oslonac i ranije.
Koje vrste oslonaca postoje
Slajseri danas nude tri glavna tipa oslonca. Razlika između njih nije kozmetička: direktno utiče na to koliko lako će se skinuti oslonac i koliko će oštetiti model.
Grid (rešetkasti) oslonci grade pravilnu mrežastu strukturu ispod celog previsa. Stabilni su i predvidljivi, ali imaju veću dodirnu površinu sa modelom, pa često ostave trag i teže se skidaju.
Snug oslonci prate konturu previsa umesto da grade punu mrežu, pa koriste manje materijala od grid oslonaca i ostaju bliže obliku dela. Kod visokih, tankih izbočina znaju da budu manje stabilni jer imaju uži oslonac na podlozi.
Tree (organski) oslonci rastu kao grane sa strane modela i automatski se zgušnjavaju tačno ispod mesta kojima je podrška potrebna. Dodiruju model u znatno manje tačaka nego grid ili snug oslonci, pa se posle štampe odvajaju gotovo bez alata.
Grid oslonci (levo) grade punu mrežu ispod previsa, snug oslonci (desno) prate samo konturu dela. Izvor slike: Prusa Knowledge Base.
Grid oslonci (levo) naspram tree oslonaca (desno), koji rastu kao grane i dodiruju model u mnogo manje tačaka. Izvor slike: Prusa Knowledge Base.
| Tip oslonca | Dodirna površina sa modelom | Utrošak filamenta | Lakoća skidanja |
|---|---|---|---|
| Grid | Velika, puna mreža | Najveći | Najteže, često treba alat |
| Snug | Srednja, prati konturu | Srednji | Srednje |
| Tree / organski | Mala, tačkasta | Najmanji | Najlakše, često rukom |
Zašto su tree oslonci bolji izbor od klasičnih
Kad god slajser nudi tree ili organski oslonac, mi ga biramo kao podrazumevani izbor za figure, kućišta sa unutrašnjim džepovima i sve modele sa nepravilnim previsima. Grid oslonce ostavljamo samo za ravne, široke previse gde je stabilnost tokom štampe važnija od lakog skidanja.
Tree oslonci pobeđuju iz tri konkretna razloga. Dodiruju model u mnogo manje tačaka, pa se skidaju bez struganja i bez rizika da se otkrhne sloj površine, što je posebno bitno kod figura i delova gde se vidi svaka linija. Troše i znatno manje filamenta od pune rešetke, jer grana raste samo tamo gde je stvarno potrebna. Kraći su i tanji od punih mreža, pa se i štampaju brže.
Cena te prednosti je u proračunu. Generisanje organskih grana zahteva više vremena od slajsera pre samog početka štampe, a na vrlo složenoj geometriji grane ponekad moraju ručno da se koriguju da ne prođu kroz tanke zidove modela. Za većinu delova to je jednokratni trošak od par sekundi u pripremi, u zamenu za mnogo lakše skidanje posle.
Kako podesiti oslonce da rade kako treba
Nekoliko podešavanja odlučuje da li će oslonac uraditi posao a da ne postane sam sebi problem:
- Overhang threshold (ugao previsa) određuje od kog nagiba slajser počinje da dodaje oslonac. Niža vrednost znači više oslonaca, viša vrednost znači manje.
- Top contact Z distance je vertikalni razmak između vrha oslonca i modela. Prusa preporučuje otprilike 50 do 75 posto visine sloja: premali razmak spaja oslonac sa modelom, preveliki ostavlja sloj koji visi i savija se.
- XY separation je horizontalni razmak između oslonca i modela. Veći razmak olakšava skidanje, manji razmak daje jaču podršku ali otežava uklanjanje.
- Interface layers (interfejs slojevi) su gušći slojevi tik ispod modela koji poboljšavaju kvalitet donje površine dela. Koriste se samo tamo gde model dodiruje oslonac, ne kroz celu strukturu.
Ako je Z distance premala, oslonac se stopi sa modelom i skidanje postaje borba nožem koja često ostavi trag. Ako je prevelika, sloj koji visi iznad oslonca počne da se savija jer nema na čemu stvarno da se osloni. Vredi odštampati mali test pre nego što se ovo menja na velikom modelu.
Detaljnije o tačnim podrazumevanim vrednostima i svakom parametru piše u vodiču o osloncima na sajtu Prusa.
Kako ukloniti oslonce bez oštećenja modela
Oslonci se najlakše skidaju dok je model još malo topao, odmah posle štampe, jer je materijal tada blago fleksibilan. Radi se pažljivo, od najtanjih grana ka najdebljim, uz kombinaciju prstiju, tankih klešta i skalpela za tvrdokornija mesta na dodirnoj tački sa modelom.
Kod delova koji se štampaju u PETG-u, oslonac često radimo u PLA-u umesto u istom materijalu. PLA i PETG se međusobno slabo lepe, pa se granasti oslonac praktično odvoji sam, bez ostavljenog traga na površini. Naši štampači podržavaju do 5 boja ili materijala u istoj štampi, tako da je ova kombinacija realna opcija za skoro svaki projekat, ne samo teorija.
Za modele sa osloncima duboko unutar zatvorenih šupljina, gde ruka i alat fizički ne mogu da dođu, postoji i rastvorljivi filament: podrška se odštampa od materijala koji se rastvara u vodi, pa se posle štampe jednostavno ispere, bez rizika da se ošteti unutrašnja geometrija.
Česta pitanja
Da li oslonci ostavljaju tragove na modelu?
Grid oslonci najčešće ostave sitne tačkice ili hrapavost na mestu dodira, dok tree oslonci, zbog manje dodirne površine, gotovo da ne ostavljaju vidljiv trag. Fino brušenje ili laka obrada rešava ostatak ako je površina bitna.
Da li mogu da odštampam model bez ikakvih oslonaca?
Da, ako je geometrija dizajnirana s tim na umu: previsi ispod otprilike 45 stepeni, zaobljeni prelazi umesto oštrih izbočina i mostovi koji nisu preduge raspone. Ovo je posebno relevantno kod 3D modelovanja za štampu, gde se deo od početka projektuje tako da mu oslonac uopšte ne treba.
Koji tip oslonca troši najmanje filamenta?
Tree, odnosno organski oslonci, jer grana raste samo tamo gde je stvarno potrebna, za razliku od pune mreže kod grid oslonaca koja pokriva ceo previs.
Mogu li oslonac da odštampam u drugom materijalu od samog dela?
Da, ako štampač podržava više materijala u istoj štampi. Kombinacija PLA oslonca na PETG delu koristi se upravo zato što se ta dva materijala ne lepe dobro jedno za drugo, pa se oslonac lakše uklanja.
Da li tree oslonci rade na svakom slajseru?
Danas ga nudi većina popularnih slajsera, uključujući PrusaSlicer, Bambu Studio i Cura, ali generisanje i podešavanja se razlikuju od programa do programa. Vredi ga testirati na manjem modelu pre nego što se primeni na veći, skuplji projekat.
Umesto zaključka
Izbor oslonca nije kozmetičko pitanje: direktno utiče na to koliko će deo izgledati čisto i koliko dugo će trajati priprema za štampu. Ako nisi siguran da li tvoj model uopšte treba oslonac, ili koji tip najviše odgovara njegovoj geometriji, pošalji nam model za FDM 3D štampu i javićemo se sa preporukom pre nego što krene štampa.